Viveka razgovori, 3. vježba
Podsjetnik: članak/poglavlje je tokeniziran, a to znači da možete postati vlasnik njegovog “spisateljskog NFT-a”!
Izdvojene zamisli
Iako vam nitko ne može prenijeti kako izgleda istinita stvarnost, tragatelji oduvijek upravo to pitaju, a neki ljudi (za dobro ili zlo) im na pitanje odgovaraju.
Ispravan opis stvarnosti je ovaj: sve je jedno; nema drugog.
Taj je opis sjeme filozofije nedualnosti ili advaite.
Naravno, nedualnost je, u isto vrijeme, potpuno ne-intuitivna i suprotna svakodnevnom iskustvu ljudi i drugh svjesnih bića. Doživljavamo mnogostrukost, a ideja da je sve jedno zvuči plemenito, ali je sasv im izvanzemaljska.
Ništa dobrog neće izići iz razmišljanja ili pokušaja življenja na osnovi pretpostavke da je “sve jedno”.
Nažalost, tragatelji obično žude za opisima, a zatim pokušavaju živjeti kao da su oni njihova stvarnost.
U ovom poglavlju, priznajem da izjava “sve je jedno” ispravno opisuje stvarnost. Nisam mogao to izbjeći jer ako vas zanimaju osnovna pitanja o stvarnosti, prije ili kasnije ćete se spotaknuti na advaitu.
Međutim, glavna poanta nije u objavi neke konačne istine! Upravo suprotno, ovo poglavlje je UPOZORENJE na opasnost slušanja “konačnih odgovora” i opisa koji pripadju nečijem tuđem životu.
Evo citata: Opisi su opasni. Oni su sjeme otrovna drveta. Jedite ih na svoj rizik. Ako tako činite, oni će urastati u vas i nakon nekog vremena više ih se nećete moći tako lako riješiti. Budite oprezni s tim. Bolje vam je da začepite uši, zatvorite oči i udaljite se od slatke ponude koju nude opisi stvarnosti.
Ne želite priču. Ne želite novi film, pa čak ni savršenu virtualnu stvarnost. A upravo to ćete dobiti ako se obaspete s previše opisa cilja. Vaš će se um poigrati s vama – kao što to uvijek radi. Ali ovaj put, ulozi su mnogo veći. Imat ćete osjećaj da ste sigurni, bit ćete ponosni na sebe što ste toliko toga saznali… sve dok vas sljedeća nevolja ne nauči pameti.
Ipak, postoji jedna važna poduka koja dolazi iz advaite: poduka koja pripada viveka metodologiji. Istina o nečemu, a to uključuje i narav naše stvarnosti, može biti samo jedna, nema ih više. U duhu suradnje, tolerancije i prihvaćanja raznolikosti, podučili su vas pogrešnoj zamisli da „svatko ima svoju istinu“. Ako ćete se baviti pravom advaitom, morat ćete odučiti to što ste naučili. Samo jedna istina jest istina; sve drugo su prividi.
Zapamtite da je relativizam suvremene duhovnosti suprotnost istini. To je brza cesta koja vodi izravno u područje iluzije.
Pitanja za razmišljanje
- Jeste li ikada pokušali živjeti prema zamislima i opisima “mudrih” ljudi kojima ste povjerovali?
- Razumijete li da odgovor na pitanje “što je istina o stvarnosti” može doći samo iznutra iz vas samih?
- Kako često ste sami sebi govorili da “svatko ima svoju istinu” i da je svačija istina ispravna (za njih)? Jeste li ikad posumnjali u takve izraze?
- Primjećujete li paradoks između drugog i trećeg pitanja i možete li ga razriješiti?
Sada je red na vas. Napišite svoje misli, komentare i pitanja.
Ovu objavu možete pročitati i na drugim jezicima: Slovenski Engleski
Moglo bi vas zanimati
7 komentara
Marija
1. Jeste li ikada pokušali živjeti prema zamislima i opisima “mudrih” ljudi kojima ste povjerovali?
V bistvu ne. V kontekstu “živeti po zamislih drugih” se mi porajajo vzporednice vezano na vzgojo v primarni družini.
Precej ljudi mojih letnikov (začetek šestdesetih) je imelo ali krščansko vzgojo ali pa zanikanje le te v smislu ateizma, kar pa je v bistvu smo druga oblika istega kovanca. Sama spadam v prvo skupino. Ali je iskanje s tako podlago težje, ali lažje ali pa nič od tega? Menim, da verjetno ni bitvene razlike in spraševanje zakaj in koliko časa sem porabila, da sem prišla do pravih vprašanj nima posebnega smisla.
2. Razumijete li da odgovor na pitanje “što je istina o stvarnosti” može doći samo iznutra iz vas samih?
Da razumem, gre za vedenje, oziroma spoznanje, neposredni uvid.
Vprašanje: ali je znanje lahko pomoč za tak uvid ali bolj ovira?
3. Kako često ste sami sebi govorili da “svatko ima svoju istinu” i da je svačija istina ispravna (za njih)? Jeste li ikad posumnjali u takve izraze?
V bistvu nisem razmišljala o tem, da bi bil pogled kogar koli “njegova resnica”. V tem smislu sem tolerantna, sprejemam različnosti v razmišljanju in načinu življenja. Nikakor pa to ne jemljem kot individualno resnico nekoga. Prej bi rekla, da sem dokaj skeptična in se na navdušim kar tako, ker pač drugi, ali veliko drugih tako mislijo in verjamejo.
4. Primjećujete li paradoks između drugog i trećeg pitanja i možete li ga razriješiti?
Drugo vprašanje je vezano na resnico o stvarnosti – iskanje ene same in univerzalne resnice. Medtem ko je tretje vprašanje vezano na področje polja razmišljanja in tolerance medčloveških odnosov.
Adrian
Nije nužno da je treće pitanje vezano samo uz ponašanje i međuljudske odnose. U primjeru s početka komentara: vjera u Boga ili ateizam. Ako svatko ima “svoju istinu” i jedan i drugi su u pravu, ako im tako paše (ponašanje i međuljudski odnosi su neovisni od toga; teisti će ponekad biti licemjerni, a ateisti moralni, i slično). Ako pak je istina jedna, onda je jedan u pravu, a drugi nije.
Drugo pitanje i istina koja dolazi iznutra naizgled promoviraju “svakome njegova istina”, ali zapravo ne. Postoji sasvim drugačije rješenje tog prividnog paradoksa.
Marija
V smislu podobnosti teista ali ateista sem razmišljala o tem, da niti eden niti drugi svoje trditve ne naslanjata na spoznanje, oziroma vedenje ampak na vero.
Torej, če bi se eden in drugi lotila sistematičnega pristopa notranjega spoznanja po metodi viveka, bi prišla do istega odgovora. Še več, kdor koli bi se lotil take metode razlikovanja, bi prišel do enakega zaključka.
Razumem, da je to spoznanje za individuum, ki izvede proces viveka popolnoma jasno in dokončno. V bistvu mi to zadostuje.
Vendar današnje družbeno pojmovanje znanstvene dokazljivosti še ni pripravljemo sprejeti resnice dosežene na podlagi notranjega spoznanja – torej brez materijalnih dokazov. Kar pa ne pomeni, da se to enkrat ne bo spremenilo.
Manca
1. Ja, dolgo časa sem iskala v katero ideologijo bi se vtaknila in še vedno se velikokrat zalotim, ko to počnem.
2. Razumem, da lahko viveko aktiviram le sama, vsakršni napotki in opisi koga drugega bi me potegnili še globlje v iluzijo.
3. Zdaj bi rekla, da ima vsak svojo iluzijo. Sem pa tudi sama dolgo mislila, da ima vsak svojo resnico.
4. Bi lahko potem rekli, da vsak po svoji poti pride do iste resnice? Ampak na enak način z uporabo viveke oz. razločevanja?
Še vedno pa mislim, da so različne tehnike kot so joga, meditacija, pranajama.. na splošno zelo koristne, samo razviti moramo pravilen odnos do njih. Torej da tega ne prakticiramo, ker želimo biti del nečesa, neke ‘resnice’, ampak tehnike uporabljamo za razvoj potencialov v nas. Čeprav hkrati priznam, da je meni to zelo težko ?
Adrian
Tehnike, posebice ispravno učenje o jogi, su doista vrlo korisne. Mogu se izvrsno nadopunjavati s vivekom. Bez viveke, međutim, mogu postati još jedna zamka na putu.
katja
1. Sem. Najprej se zdi, da veš nekaj več, vendar kmalu ugotoviš da ne pomaga dosti pri razumevanju končne in edine resnice. Lahko verjameš ali pa ne, vendar ne veš.
2. Potem, ko porušimo vse ustvarjene iluzije, ki nas ovirajo pri končnem odgovoru, se nam resnica ponudi sama?? Odgovor lahko pride samo iz čiste zavesti?
3. Bolj na način da ima vsak svoja prepričanja, izkušnje, določeno raven znanja kar vse skupaj predstavlja iluzijo, kar pa je obratnosorazmerno s potjo iskanja resnice, ko te iluzije porušimo? Končna resnica pa razumem, da je ena in edina, tako kot je vse eno in izhaja iz istega izvora.
4. Če smo vsi eno, ena zavest obstaja ena in edina resnica ki obstaja v tej zavesti. Glede na eno zavest ne more obstajati več resnic. Vsaj približno prava smer? ?
Hvala.
Adrian
“Odgovor lahko pride samo iz čiste zavesti?”
Ne. Odgovor može znati samo um. On je konačni činitelj koji radi razliku između istine i iluzije. Čista svijest ne radi ama baš ništa (jer inače ne bi bila čista).
“Končna resnica pa razumem, da je ena in edina, tako kot je vse eno in izhaja iz istega izvora.”
Poanta je mnogo jednostavnija – ne mora se uvoditi apstraktna “konačna istina” (što god to bilo). Istina o BILO ČEMU je jedna. To je glavna praktična poruka nedualnosti.
“Če smo vsi eno, ena zavest obstaja ena in edina resnica ki obstaja v tej zavesti. Glede na eno zavest ne more obstajati več resnic. Vsaj približno prava smer?”
Ne baš. 🙂 Prvo, ako počnemo razmišljanje s “če smo vsi eno” to je prihvaćena tvrdnja, naučena je. (“Svi smo jedno” je potpuno neintuitivna i ne-perceptivna izjava.). Drugo, zaboravi “ena i edina resnica” kao apstraktni pojam. Kao što sam gore napisao, stvar je jednostavnija – nema više istina o BILO ČEMU. Samo jedna. To je praktična poanta i ima dalekosežni utjecaj na daljnje korake uklanjanja iluzije.