Viveka razgovori, 2. vježba.
Podsjetnik: članak je tokeniziran, što znači da možete kupiti njegov “spisateljski NFT”.
Izdvojene zamisli
Drugo poglavlje, usprkos svom naslovu, ne govori o Indiji. Prva važna zamiso je ona o objektivnosti i subjektivnosti. Pročitajte i ponovo razmislite o sljedećem: “Subjektivnost je stvarnost, a objektivnost je koncept koji nikada nećemo postići. Morate vjerovati u taj koncept prije nego što ga primijenite u životu. Ako se istina uopće može pronaći, ona će se pronaći u području subjektivnosti. Poistovjećivanje istine s objektivnošću je kao da kažete da istina zapravo ne postoji te da u nju možete samo vjerovati.
Objektivnost je kukavičje jaje, umetnuto u naše umove putem ideologije. Ne možemo biti sigurni da tako nešto uopće postoji. S druge strane, možemo biti sigurni da istina postoji. Mora postojati nešto što je iza iluzije, nešto na čemu je iluzija izgrađena i na što se oslanja.“
Posljednja rečenica je odgovor onima koji pogrešno tvrde da je “sve iluzija”. Nije. Mora biti neeg istinitog iza onog što nije istinito.
“Sve je iluzija” je bijeg od posla koji neizbježno slijedi kada shvatite da postoji istina i postoji iuzija, te da ste u ovom trenutku NESPOSOBNI razlikovati jedno od drugog.
Druga zamisa, možda i važnija od prve, je okretanje pažnje od iskustava kao #duhovne valute”. Ni jedno iskustvo, kako god plemenito, egzotično i fascinatno neće ukloniti pitanje iz prvog poglavlja: što ako je i to iskustvo samo iluzija?
Kako ćete znati je li tako ili nije?
Odgovor je uništavajući: tako dugo dok ste na razini iskustva, nikad nećete znati.
Za duhovne tragatelja današnjice, takav je uvid uništavajući jer sve pto većina njih želi je – iskustvo. Istina se, međutim, ne može naći na taj način.
Ako se upravo sada zaustavite i dobro razmislite o tome što ste pročitali, ta će vas spoznaja snažno uzdrmati. Što ste radili cijelog svog “duhovnog” života? Gubili ste virjeme, lovili svoj vlastiti rep trčeći za novim i drugačijim isksutvima.
Ostatak pogavlja opisuje dio moje povijesti s potragom za istinom koja je u početku išla “preko” Indije. Sada, na kraju, Indija je samo inspiracija, a ne nešto sutinski bitno.
Postoji i treća važna zamisao u poglavlju o kojem je riječ, a nju ću ilustrirati citatom:
Ja sanjam.
Ja sam budan.
Ja sam u višem stanju svijesti.
Ja sam prosvijetljen.Prve tri rečenice ispravne su i smislene. One kažu: ja imam neko iskustvo.
Posljednja je rečenica pogrešna.
Pitanja za razmišljanje
- Razumijete li, onako duboko u kostima, da je objektivnost samo pretpostavka – zamisao koju svjesno biće nikad neće ostvariti?
- Pokušajte sami sebi objasniti (najbolje pisanjem), što ne valja s izjavom “sve je iluzija”?
- Zašto je posljednja rečenica (vidi tekst gore) pogrešna
Sada je red na vas. Napišite svoje misli, komentare i pitanja.
Ovu objavu možete pročitati i na drugim jezicima: Slovenski Engleski
Moglo bi vas zanimati
9 komentara
Nea
U drugom poglavlju stigli su mi odgovori na pitanja koja sam imala nakon prvog 🙂
I meni je uvijek bila logična misao da ne može sve biti iluzija jer i istina mora postojati.
Zadnja rečenica je možda pogrešna jer nakon spoznavanja istine “ja” više ne postoji i ono ne može biti prosvjetljeno. Takvo “prosvjetljenje” opet bi bilo iskustvo..
Marija
Razumijete li, onako duboko u kostima, da je objektivnost samo pretpostavka – zamisao koju svjesno biće nikad neće ostvariti?
Ja to razumem in občutim. Že dejstvo, da se v različnih kulturah in časovnih obdobjih kot objektivno dojema različne ali pa celo nasprotujoče si stvari govori v prid tej trditivi.
Pokušajte sami sebi objasniti (najbolje pisanjem), što ne valja s izjavom “sve je iluzija”?
Iluzija temelji na nečem – na nasprotju iluzije. Torej mora obstajati nekaj kar ni iluzija in na čemur je iluzija izgrajena.
Zašto je posljednja rečenica (vidi tekst gore) pogrešna
Za doseganje prvih treh trditev je potrebna izkušnja do katere lahko pridemo v procesu učenja.
Do razsvetljnja/ osvoboditve pa lahko pride samo vsak sam – ne obstaja šola ali učitelj, oziroma kdor koli in kar koli kar bi nam pri tem lahko pomagalo. Razmišljm tudi v smeri, da že osbni zaimek “jaz” ne gre v kontekst razsvetljenosti. Mislim si, da je razsvetljeni v bistvu povezan s celoto, ni ločenosti – torej “jaz ” odpade.
Manca
1. Nekje intuitivno razumem, ampak hkrati vidim, da mi je težko izpustiti to idejo o objektivnosti. Del mene se jo drži kot rešilno bilko nad prepadom. Če sprejmem, da objektivnosti ni, potem ugotovim, da sem res čisto sama in ne morem najti varnosti v nobeni ‘objektivni ideji’.
2. Trditev da je vse iluzija je absurdna. Če je nekaj iluzija, to pomeni, da ta iluzorna ideja za sabo skriva resnico. Če bi obstajala samo iluzija, potem to ne bi smeli več govoriti o iluziji, ampak o resnici ?
3. Če prav razumem, je zadnji stavek napačen, ker vsebuje ‘jaz sem’? Gre torej za stanje in ne izkušnjo. Pravilno bi bilo torej napisati samo ‘razsvetljenje’?
Adrian
Eh,da. Sasvim smo sami. 🙂 Ali sigurnost možemo pronaći. Ne u “objektivnoj ideji” nego u… nadopunite sami. 🙂
katja
Objektivnost se nanasa samo na znanje in izkusnje s katerimi pa ne pridemo do resnice, ki je subjektivna? Ali potem lahko resnica postane objektivna?
Dokler ne poznamo resnice verjetno ne vemo kaj vse obsega iluzijo. Si preko izkusenj v visjih stanjih zavesti ustvarimo novo iluzijo? So tudi sanje iluzija in ne nekatere npr. podozivljanje travm iz prejsnjih zivljenj- je tudi to iluzija? Si moramo znati sami dokoncno odgovoriti na vprasanje zakaj?
Mogoce zato, ker za razsvetljenje ne potrebujemo izkusnje temvec moc razlocevanja s pomocjo uma s cimer pridemo do dokoncnega odgovora oz. izvora vsake misli v umu?
Hvala.
Adrian
Nema ničeg niti će ikada biti nečeg “objektivnog”. Takva ideja je apsurdna jer se sva iskustva, znanje, ideje, misli, osjećaji, percepcija – apsolutno sve se odvija u svijesti. Po definiciji SVE je subjektivno. I ništa nikada neće postati ili biti objektivno. Međutim, nemojte pogriješiti i odmah zaključiti da je sve iluzorno ili nepouzdano. Takav zaključak bi bio rezultat mentalnog parazita usađenog kroz ideologiju (vjeru u pretpostavljeno neovisno postojanje materijalnog svijeta).
Kao što ste napisali, tako dugo dok ne znamo i ne vidimo istinu, NE ZNAMO što je istina a što iluzija (uzalud pitanja i uzalud traženje objašnjenja). Tako dugo dok dok nemamo RAZLIKOVNU SPOSOBNOST (viveku), ne možemo znati što radimo ni u nižim ni u višim stanjima svijesti. Viša stanja svijesti su boja nego niža, u njima ima više uživanja, anandamajakoša je aktivnija (doći ćete do toga u vježbama koje dolaze), ali to je sve. I to nije presudno za razlikovanje istine od iluzije. Štoviše, upravo tamo, u višim stanjima svijesti Maya može djelovati najdublje i najteže joj se ophrvati. Zato je razvoj viveke važan mnogo prije nego dođu viša stanja svijesti.
anja
Zanima me, zakaj povečanje iluzije v življenju skozi religijo ali duhovnost (in s tem povečanje prepričanj, verovanj in vzorcev obnašana) omogoči »lepši oz. lažji« prehod skozi proces dekonstrukcije iluzije, kot pa je ta pri »povprečnemu človeku«?
Adrian
Hm. Može citat gdje je to napisano? Uvjerenja (večina duhovnosti i religija) omogućavaju ljepši i lakši život, a ne ljepši i lakši prolaz kroz dekonstrukciju iluzije.
anja
Hvala za pojasnilo. Gre za knjigo Preboj in sicer poglavje Globina zablode (Duševna patologija). Zmedel me je zadnji stavek prvega dela poglavja:”Če se po tej poti odpravite pravočasno, torej preden se zlomite pod težo iluzije, imate možnost, da svoje življenje izboljšate skozi zdravo duhovnost,……., toda, ko napoči čas za dokončni razkroj iluzije, bi bil lahko prehod skozi nevarno območje fluktuacij resničnosti lahkoten in praktično neboleč.”