Viveka razgovori – 7. vježba.
Podsjetnik: članak/poglavlje je tokeniziran, a to znači da možete postati vlasnik njegovog “spisateljskog NFT-a”!
Izdvojene zamisli
Korijenski problem, onaj u osnovi iluzorne stvarnosti, je pogrešno poistovjećivanje. U životu svakog čovjeka dođe vrijeme kad pitanje „tko sam ja?“ postane vrlo važno.
Tko si ti’ Znaš li odgovor na to pitanje?
Velik dio Vivekachudamania (otprilike stihovi od 71 do 107, i ponovno od 149 do 168) objašnjava razliku između jastva i ne-jastva (ātmānātmavivecanam). Jastvo (atman) je ono što smo, a ne-jastvo (anatman) je ono što nismo.
Ali, to i nije neko objašnjenje, zar ne? Jer, što je i gdje je taj atman (jastvo), i kako razlikujemo između jastva i ne-jastva?
Vivekachudamani nas upućuje da razmotrimo različite slojeve prividnog poistovjećivanja.
Evo ih:
- Anamajakoša, tijelo od „hrane“ (ana)
- Pranamajakoša, tijelo od “energije” (prana/apana)
- Manomajakoša tijelo od „uma“ (manas)
- Viđnanamajakoša, tijelo od „znanja“ (viđnan)
- Anandamajakoša, tijelo od „blaženstva“ (ananda).
U sedmom poglavlju možete proučiti detaljno objašnjenje tih slojeva poistovjećivanja.
***
Glavni problem oko zamisli o poistovjećivanju je „tko“ to radi? Tko se poistovjećuje s tim slojevima? Pravo jastvo to ne bi učinilo jer ne može ako je istinito. Odgovor bi morao biti – „lažni jastvo“ se poistovjećuje s nečim drugim.
Zamršeno, zar ne?
I jeste i nije. Postoji rješenje za taj paradoks ali viveka student u ovoj fazi to još ne može vidjeti. Stvarno viđenje“ će doći kasnije s razvojem tanahnih značajki viveke.
Međutim, prirodno je da student pita „Što moram učiniti?“ ili „Kako vidjeti istinutu stvarnost odgovora na pitanje tko sam?“
U knjizi sam prenio priču koju sam posudio od Johna Grimesa iz njegove knjige „The Vivekacudamani of Sankaracarya Bhagavatpada: An Introduction and Translation.“ Radi se o kratkoj priči ali sam ju za naše potrebe rastegnuo na dva pogavlja (ovo i poglavlje koje sljedi).
Priča objašnjava zašto su pitanja koja počinju sa „što raditi“ ili „kako to napraviti“ jednostavno pogrešna. (Tko ti?“ nije pogreška u pisanju nego način na koji je nepoznati svami iz priče govorio na lošem engleskom.)
Pitanja za razmišljanje
- Koji vam odgovor prvi pada na um nakon što čujete pitanje “Tko si ti?”?
- Razumijete li da sve što mislite da znate a naučili ste na uobičajeni način samo povećava snagu “tijela od znanja” i povećava poistovjećivanje?
- Što mislite o tvrdnji da poistovjećivanje s “tijelom od blaženstva” predstavlja vrhunsku i najveću moć Maye, iluzije?
Sada je red na vas. Napišite svoje misli, komentare i pitanja.
Ovu objavu možete pročitati i na drugim jezicima: Slovenski Engleski
Moglo bi vas zanimati
7 komentara
Marita
1.Tko sam? Sve sam i ništa sam
2.Da razumijem 🙂
3. Svako poistovjećivanje je takvo nešto mi govori
Marija
1. Koji vam odgovor prvi pada na um nakon što čujete pitanje “Tko si ti?”?
Brez povezanost s študijem viveke bi brez dvoma odgovorila z imenom in priimkom.
2. Razumijete li da sve što mislite da znate a naučili ste na uobičajeni način samo povećava snagu “tijela od znanja” i povećava poistovjećivanje?
Ja v vsakodnevnih situacijah v bistvu skoraj vedno izhajamo iz že naučenega – sprejetih miselnih vzorcev in zkoreninjenih prepričanj.
3. Što mislite o tvrdnji da poistovjećivanje s “tijelom od blaženstva” predstavlja vrhunsku i najveću moć Maye, iluzije?
Poistovetenje z anandamajakošo je zelo prijetno, sicer dosegljivo samo v višjih stanjih zavesti. Naravnost želimo si bivati v telesu blaženosti. Ta izkušnja pa lahko da lažni občutek razsvetljenja in zato je najnevarnejša past Maye – iluzija.
Manca
1. Najbolj všečen odgovor bi mi bil Manca in vse izkušnje povezane z mojim življenjem do sedaj. Najbolj iskren odgovor pa – ne vem. In ali se to sploh da opisati z besedami? Kaj sploh postane jezik pogovora onkraj iluzije?
2. Ja, to kar dobro razumem. Preko vseh tej vaj viveke se velikokrat spomnim na kake stare preproste ljudi. Ki niso bili vsak dan obkroženi s poplavo podatkov o tem in onem, ki niso naredili univerz, ampak iz njihovih ust so lahko prišle največje modrosti.
Vseeno me muči vprašanje kako potem vzpostaviti odnos do vsega kar sem do zdaj nabrala. Ali niso ti podatki/znanja na nek način lahko koristni pri uresničevanju dharme in pri integraciji v svet? Potem ko dojamemo da niso Resnica? Ali so čisto brez vrednosti?
3. Glede na to da današnja duhovnost vabi ravno z obljubami, da bomo doživeli takšna radostna stanja zavesti, si mislim da veliko ljudi v iskanju mokše pade ravno v to zadnjo iluzijo. Oziroma mislijo da je to njihov cilj. Predstavljam si, da je ta moč poistovetenja približno enako močna kot poistovetenje s fizičnim telesom. Je pa vsaj bolj prijetno? ?
Adrian
“Ali niso ti podatki/znanja na nek način lahko koristni pri uresničevanju dharme in pri integraciji v svet? Potem ko dojamemo da niso Resnica? Ali so čisto brez vrednosti?”
Ako ispadnu da nisu istiniti, oni će i dalje imati neku vrijednost. Otprilike onakvu kakvu priča o Djedu Mrazu (Dedek Božiček slovenski, čini mi se 🙂 ) ima za djecu. Ne može se reći da je to bezvrijedno. A opet, jednom kad shvatiš da je iluzija ne možeš natrag i ponovo povjerovati da nije.
Ali, još uvijek ne znamo je li to istinito ili nije, zar ne? 🙂 U biti, u ovoj fazi, student viveke treba samo zadržati otvoreni um: štogod da se pokaže istinitim, super. Štogod da se pokaže iluzornim, opet super.
1.Koji vam odgovor prvi pada na um nakon što čujete pitanje “Tko si ti?”?
Lahko se identificiram kot ženska, kot mati kot, žena kot učiteljica v osnovni šoli. Ampak tukaj je tudi še ves moj miselni svet. Sem to kar mislim? Če so moje misli svetle, sem tudi jaz svetla oseba, če so misli temen(če imam strahove ali jezo), je v meni temen pol. Kdo sem potem. In kdo sem takrat ko je moj um miren in vanj prodre misel za katero menim, da ni moja. To je kakšna dobra misel. Sem takrat za sekundico bližje temu, kar v resnici sem. Sem takrat povezana z neko višjo inteligenco.
2. Razumijete li da sve što mislite da znate a naučili ste na uobičajeni način samo povećava snagu “tijela od znanja” i povećava poistovjećivanje?
Ja se strinjam. Obenem pa mislim, da mi znanje in izkušnje pomagajo, da lahko uživam v neki stvari, ki jo počnem. Npr. v poučevanju. Zdi se mi pomembno, da pa pri tem, ker čutim, da nekaj znam narediti, ne dvigujem ega, ampak samo preprosto uživam v delovanju.
3.Što mislite o tvrdnji da poistovjećivanje s “tijelom od blaženstva” predstavlja vrhunsku i najveću moć Maye, iluzije?
Če ne bi prebrala tega v knjigi in bi doživela takšno blaženost, bi verjetno kar prekipevala od sreče, saj bi mislila, to je prosvetljenje. Tako pa, ja, dobro je, da sedaj to vem.
Adrian
Dva komentara, čisto radi dodatog razjašnjenja.
“Obenem pa mislim, da mi znanje in izkušnje pomagajo, da lahko uživam v neki stvari, ki jo počnem. Npr. v poučevanju.”
Ok, ali to je primjer “problema” istaknutog u trećem pitanju. 🙂 Uživanje je jedna stvar, istina je druga stvar. Čovjek, kao osoba, pojedinac, teži uživanju (većoj sreći, aktivaciji anandamajakoše). Čovjek kao svjesno biće teži istini. Te dvije sile se javljaju ispremiješano, u raznim omjerima, sve dok mumukšuta ne prevlada i odbojnost prema iluziji postane toliko velika da težnja prema sreći nema više glavnu ulogu.
To je važno razumjeti jer ljudi ponekad naivno krenu u smjeru “otkrivanja istine” (jer zvuči dobro, zvuči kao nešto što bi trebalo napraviti), dok u biti samo žele biti sretniji, zadovoljniji i uspješniji.
“Zdi se mi pomembno, da pa pri tem, ker čutim, da nekaj znam narediti, ne dvigujem ega, ampak samo preprosto uživam v delovanju.”
Ovo je zanimljiva izjava. Vrlo je česta u duhovnim krugovima, iako – bez uvrede, ništa osobno – predstavlja čistu besmislicu. TKO je taj koji “ne diže ego”? Neki drugi ego? 🙂 Ima ih dva? Ili možda više? 🙂
Naravno, nema ih. Ima samo jedan. I taj jedan kaže da, eto, neće se uzdizati, da bi ispao plemenit u svojim vlastitim očima.
To je stara igra koji ego uspješno provodi od kad je svijeta i vijeka (i takozvane duhovnosti).
Suptilna je, tako da osoba najčešće iz dobrih namjera prihvaća neka načela ponašanja (što nije loše za suživot s drugim ljudima i vlastiti osjećaj da “nešto radimo”). Kao takva je dio onh nevidljivih zamki Maye kojima je ispunila područje duhovnosti.
katja
1 Odgovor je ne vem – “se mi ne sanja”?.
Ko poznas odgovor si verjetno v koncni fazi procesa dekonstrukcije iluzije?
2 Razumem in mi je jasno, da se bo potrebno vse nauceno od-uciti in da mora do resnicnega znanja priti vsak sam. Ce se ne bi nic naucili, se tudi ne bi mogli identificirati z npr. izobrazbo, nazivom ipd.
3 Je to zaradi tega, ker v blazenosti ni vklopljen um, da bi razlocili resnico od ne-resnice? Pomeni, da se da v resnici ugotoviti, od kje pridejo ti obcutki, izkusnje? Verjetno, ker potem veš?.
Hvala.