Viveka razgovori – 8. vježba
Podsjetnik: članak/poglavlje je tokeniziran, a to znači da možete postati vlasnik njegovog “spisateljskog NFT-a”!
Izdvojene zamisli
Osmo poglavlje počinje s nastavkom i konačnom poantom “Tko ti?” priče. Zapadnjak pita kako će znato tko je, a svami mu odgovara da “kako” nije ispravno pitanje. Svoje učenje oslikava s dvije prispodobe: prvo, pušta maramicu da padne na pod (u tome nema “kako”, već samo prestanak, otpuštanje djelatnosti) i drugo, okreće leđa i izlazi iz sobe (što simbolizira konačni advaita odgovor: nema ničeg što bi se trebalo “znati” kao odgovor na naizgled važno pitanje “tko sam ja”).
Citat iz osmog poglavlja:
Iza pitanja „kako“ nalazi se pretpostavka da morate prijeći neki put od ovdje do tamo ili od sada do tada. To je pogrešna pretpostavka jer vi već jeste onaj tko ste!
Ne želite postati netko drugi, zar ne? Ne želite promijeniti to što jeste, poboljšati se ili nadograditi. Želite samo znati tko ste.
Proces identifikacije (s najgorim ili najboljim osobinama) stvara lažni osjećaj ja-sam-stva. Taj je osjećaj samo pogrešan, treperavi odraz vaše stvarne biti.
Istinsko Jastvo, atman, kako ga Vivekachudamani naziva, ne stvara se niti se otkriva putem tih poistovjećivanja. Njima je atman prekriven; ona ga skrivaju.
Također, istinsko se Jastvo neće promijeniti kad se poistovjećivanje promijeni. Ono ostaje nedodirnuto bilo čime što se događa u području iluzije.
Zapamtite:
Ja-osjećaj se javlja kad se nešto dogodi u svijesti.
To lažno jastvo rezultat je procesa poistovjećivanja, a ne djelatnik sam!
Lažno je jastvo bezopasni, nesposobni parazit koji krade predstavu života.
***
Dakle, što raditi (ili NE raditi)?
Savjet da se odgovor pronađe (pre)puštanjem… pa, golica maštu, ali ga je teško prihvatiti. Znači li to da trebamo prestati s pitanjima? Trebamo li prestati raditi bilo što u tom smjeru?
Postojanje tekstova poput Vivekachudamanija i sama činjenica da unatoč delikatnosti, paradoksima, nesporazumima i svoj povijesti duhovnosti, ljudi i dalje postavljaju ista pitanja, jasno govori da se problem neće riješiti sam od sebe. Puštanje nije opcija, ako to znači da prestanemo postavljati pitanja.
Mi činimo nešto, ili smo izloženi nekom procesu koji bi trebali zaustaviti i tako se prepustiti. Ako tome okrenemo leđa i vratimo se našem svakodnevnom životu, to neće značiti da smo „pustili“. Ne raditi ništa, ne mijenjati ništa, nije prepuštanje o kojem je riječ. Upravo suprotno; ako bismo tako napravili, zapravo bismo nastavili raditi istu stvar koju smo radili i ranije.
Vrlo je jasno što Vivekachudamani traži od nas. Moramo razviti određenu razlikovnu sposobnost – viveku – tako da možemo uvidjeti što je pošlo krivo. U ovom trenutku to ne vidimo. Većina toga što se događa u našoj manomajakoši odvija se na auto-pilotu. Sve je stopljeno u nejasnu maglu.
To bi se moralo promijeniti. Jednom kad to promijenimo, postat ćemo sposobni zamijetiti pogrešnu aktivnost koja rezultira stvaranjem iluzije. Tada i samo tada ćemo moći „pustiti“.
Ostavljena sama sebi, bez podrške našega uma, iluzija će pasti na tlo poput ispuštene maramice. Nakon toga bit ćemo slobodni okrenuti se i izići iz sobe.
Pitanja za razmišljanje
- Kao primjer, pogledajte poistovijećivanje u izjavi „Ja sam pisac“. Znači li to da se Jastvo (atman) poistovjetilo s pisanjem?
- Je li rečenica „Ja se poistovjećujem s pisanjem“ ispravna, i ako nije, zašto?
- Zašto je pitanje “KAKO da saznam tko sam ja?” poghrešno i ne vodi nikuda?
- Napišite jedan primjer u kojem suvremena duhovnost zapravo pojačava proces poistovjećivana i tako hrani iluziju.
Sada je red na vas. Napišite svoje misli, komentare i pitanja.
Ovu objavu možete pročitati i na drugim jezicima: Slovenski Engleski
Moglo bi vas zanimati
7 komentara
Marija
1. Kao primjer, pogledajte poistovijećivanje u izjavi „Ja sam pisac“. Znači li to da se Jastvo (atman) poistovjetilo s pisanjem?
Ne, Sebstvo (atman) se z ničemer ne poistoveti. Sebstvo ni “pisatelj”. Sebstvo ni “mati” – jaz sem “mati”. V proces, ki se dogaja v zavesti, so vključeni elementi: čutila, organi, intelekt, um ali organi znanja in vsi ti procesi se iztečejo v poistovetenja. Tko pride do občutka, da se to dogaja meni.
Vsak proces ali dogodek, ki se dogaja v zavesti, vodi do poistovetenja – in torej do iluzije.
Jaz – doživetje ali jaz – občutek – to, kar imenujemo “jaz” je rezultat poistovetenja.
Razumem, da po tej poti ni možno priti do odgovora na vprašanje: “Kdo sem jaz?”, je pa razumevanje teh procesev zelo koristno za izboljšanje kvalitete življenja v iluziji 🙂 – mar ne?
2. Je li rečenica „Ja se poistovjećujem s pisanjem“ ispravna, i ako nije, zašto?
Ta trditev je napačna, ker se resnično Sebstvo (atman) ne more poistovetiti z vlogo.
Lažno Sebstvo – Jaz občutek – prav tako ne more narediti tega, ker je – lažno!
Kljub temu, da se taki stavki (poistovetenje z vlogami) pogosto slišijo v psihologiji ali sodobni duhovnosti, so napačni.
Jaz občutek se pojavi, ko se nekaj zgodi v zavesti – torej proces poistovetenja rezultira lažno Sebstvo ali drugače lažno Sebstvo ni dejavnik, ampak je rezultat.
Atman – resnično Sebstvo je vseskozi navzoč, a se ga proces poistovetenja ne dotakne.
3. Zašto je pitanje “KAKO da saznam tko sam ja?” pogrešno i ne vodi nikuda?
Vprašanje “kako” samo preusmerja fokus poistovetenja – sprašuje po procesu ter celo povečuje moč procesa in s tem hrani lažno Sebstvo – Jaz občutek. Po drugi strani pa je vprašanje, z vidika iskalcev resnice, logično.
Samo in izključno ne početi nič (oziroma početi to kar smo do sedaj) ne pripelje do odgovora na prašanje “kdo sem jaz?”.
Vivekačundanami nas spodbuja k razvoju sposobnosti razločevanja. Ugotoviti moramo kaj je tisto kar delamo in bi morali s tem prenehati, oziroma kateremu procesu smo izpostavljeni pa bi ga morali ustaviti ali pa se mu prepustiti.
Torej bomo postali sposobni zaznati napačno aktivnost, ki nas vodi k ustvarjanu iluzije. Takrat in samo takrat lahko “spustimo”.
4. Napišite jedan primjer u kojem suvremena duhovnost zapravo pojačava proces poistovjećivana i tako hrani iluziju.
Sodobna duhovnost je v tem smislu zelo površna. Po večini se usmerja v proučevanje napačnega poistovetenja z eno od koš; npr: ne zaslužim si obilja, ker….; nato zaključi, da je to napačno prepričanje in da si vi to dejansko zalužite – ter vas prepričevali, da ste sedaj priča rojstvu novega izboljšanega sebe.
Tu se lahko navezujem na svoj zadnji stavek pri prvem vprašanju – izbojšanje kvalitete življenja. Konec, koncev za to ni potrebna poplava “sodobne duhovnosti” ampak se take stvari izvajajo na psihosocialnih delavnicah, ki so za marsikoga lahko zelo koristne.
Adrian
Hvala na dobrom radu, Marija!
Manca
1.&2. Proces “jaz sem” se odvija v sloju manomayakoshe, zato ne more biti odraz atmana. Besedo “jaz” uporabi um, zato da se identificira z nečim, kar ni jaz. Jaz je jaz in se ne identificira. Zato je poved “jaz se identificiram” v svojem najglobjem bistvu napačna in malo smešna, kot bi rekli da se um identificira z identifikacijo.
3. Pri samospoznanju ne gre za noben “kako”, ker atman je že tu, večno prisoten in čaka da spustimo vse iluzije, kot je modrec spustil robček. Čeprav mi je analogija z robčkom intuitivno zelo jasna, me vseeno malo zmede naslednji citat:
“Vrlo je jasno što Vivekachudamani traži od nas. Moramo razviti određenu razlikovnu sposobnost – viveku – tako da možemo uvidjeti što je pošlo krivo.”
Torej, ko razvijemo viveko, smo zmožni uporabljati naše telo (vseh 5 ovojev) in komunicirati okolico, ne da bi zapadli v iluzijo. Okej, ampak viveka je torej nekaj kar se lahko naučimo kajne? Ne bi bil to odgovor na vprašanje “kako?”?
4. Najprej mi pridejo na pamet vse možne afirmacije in postopki manifestacije.
Slučajno sem te dni prebirala Ganeševe zgodbe (2. del) in naletela na tole: “Ko jaz, Ganeš, rečem jaz – mislim na vlogo. Tudi zato sem nesmrten. Ko pa Taraka, demon, reče jaz – misli na Tarako, ne glede na vlogo, in mora zato nujno umreti.” (zgodba Malodane nepremagljivi Taraka)
Preprosto čudovita ubeseditev 🙂
Adrian
Da, Ganeš je sav čudovit! 🙂
“Torej, ko razvijemo viveko, smo zmožni uporabljati naše telo (vseh 5 ovojev) in komunicirati okolico, ne da bi zapadli v iluzijo. Okej, ampak viveka je torej nekaj kar se lahko naučimo kajne? Ne bi bil to odgovor na vprašanje “kako?”?”
Zapravo ovako: kad razvijemo viveku onda smo sposobni vidjeti što je istina, a što nije. To ne znači da smo “sposobni” za nešto drugo (recimo za upotrebljavanje naših “tijela” bolje nego prije). Viveka je definitivno odgovor na pitanje “kako vidjeti ili znati istinu”.
Obratite pozornost da cijela ova priča govori o tome da “kako” nije pravo pitanje kad želimo znati “tko smo”. Mnoge druge stvari imaju svoj kako, pa tako i razlikovna sposobnost.
Manca
Hvala za odgovor (ta in vse druge)! Mislim (oz. upam :D), da mi je zdaj malo bolj jasno. Viveko razvijemo, da ločimo resnico od neresnice, ampak končni korak je še vedno v tem, da moramo iluzijo spustiti.
Adrian
To bi bio prvi korak. 🙂 Mumukšuta (vježba “Živi učenik”) se za to pobrinula na samom početku. Odbojnost prema iluziji je neka vrst preduvijeta da bi se proces razlikovanja uopće mogao provesti. Bez toga “kandidat” za istinu će odustati kad mu se prvi put počnu tresti temelji svijeta kojeg je zamislio da živi.
U biti, završetak procesa je neka vrsta pomirenja i micanja Maye iz područja neprijateljstva u područje prirodnih zakona.
katja
1 Atman se ne identificira z nicemer. Samo je. To je delo manomajakose, ki se poistoveti z necim. Tako “jaz” zakrije atmana. Razumem prav, da vse kar obstaja je zavest in to iscemo (kdo sem), procesi v zavesti pa privedejo do identifikacije z necim?
2 Ker se atman ne identificira z nicemer, je izjava napacna. Tudi ce spremenimo eno identifikacijo z drugo, atman ostane isti.
3 Izniciti je potrebno vse procese v zavesti ki povzrocajo identifikacijo in razviti sposobnost razlocevanja. To je trenutek, ko lahko spustimo iluzijo ker ne bo imela vec podpore uma. Ce do odgovora “tako” na vprasanje “kako” ne pridemo sami ampak nam ga nekdo pove, ustvarimo novo iluzijo. Mi ze smo to kar smo, vse ostalo so samo procesi, dejavnosti.
4 Veliko se govori o “manifestaciji” ( za kar mislim, da je mozno samo iz ciste zavesti, ko si podaljsek le-te) in preusmeritvi negativnih misli k pozitivnim (vendar ne glede na to kaksna je misel, ona samo je).
Hvala.