Viveka razgovori – 10. vježba.
Podsjetnik: članak/poglavlje je tokeniziran, a to znači da možete postati vlasnik njegovog “spisateljskog NFT-a”!
Izdvojene zamisli
Konačno dolazimo do korijena viveka metode. Da bi ispravio svoje pogreške i ušao u područje slobode, um mora izabrati pravu metodu. To mora biti metoda koja ne dozvoljava pogreške; mora biti sigurna i izručiti znanje bez ikakve sumnje.
U svijetu filozofije, arhimedovska točka predstavlja ishodište, nešto na što se oslanjamo, početak, a možda i kraj – alfu i omegu. To je nešto u što ne sumnjamo i što ne propitkujemo. Ili, druga inačica, to je nešto u što ne možemo sumnjati niti to propitkivati. Kao potencijalni student viveke sada biste već morali uočiti razliku između te dvije izjave.
„Nešto u što ne sumnjamo“ može biti nešto u što vjerujemo. Primjerice, to može biti postojanje Boga. Naravno, u tu premisu MOŽETE posumnjati pa ona ne može biti početna točka ispravne viveka metode.
I dok “nešto u što ne sumnjamo” predstavlja određenu zamisao, “nešto u što ne možemo usmnjati” u sebe uključuje i postupak. Taj postupak počinje s pitanjem: “Što znamo zasigurno, bez ikakve moguće sumnje?” Ako odgovorite na to pitanje pronašli ste arhimedovsku točku viveke. To je mjesto na kojem počinje pročišćavanje uma.
Deseto poglavlje objašnjava prvi korak na putu otkrivanja viveke. Počinjemo s analizom Descartesovog “cogito ergo sum”, što je zapravo odličan primjer iskrene potrage za arhimedovskom točkom. Međutim, budući d apostoji mogućnost sumnje u postojanje odvojenog “ja” koji misli, taj je zaključak za viveku ipak neprohvatljiv. Nije dovoljno dobar.
Dovoljno dobar je jedino zaključak o postojanju svijesti. Svijest jest. Nešto se događa (misli, osjećaji, zapažanje) i to se događa unutar svijesti (svjesni smo, ili to tako zovemo). Zapazite da, za potvrdu njenog postojanja, nema potrebe za definicijom svijesti. Dakle, izjava “svijest postoji” je arhimedovska točka viveke.
Takav pristup tjera um na razmišljanje bez konstrukcija, dok načelo „nešto u što ne sumnjamo“ omogućava nastanak konstrukcija, čak i ako su te konstrukcije, ili uvjerenja, točna ili opravdana.
Sve što sljedi nakon „svijest postoji“ mora podjednako biti izvan dosega bilo kakve sumnje.
Proces prihvaćanja jednostavnosti i izravnog razumijevanja načela viveke Shankara naziva „pročišćavanje uma“. Vivekachudamani 181, kaže:
Zbog toga, oni koji iskreno traže oslobođenje moraju marljivo pročišćavati um. Kad je um pročišćen, pristup oslobođenju je lagan kao pristup voćki koja se već nalazi na dlanu ruke.
Pitanja za razmišljanje
Za ovu vježbu imam samo jedno pitanje:
- Pažljivo razmotrite sigurnost u izjavu “svijest postoji”. Je li to doista nešto u što NE MOŽETE sumnjati?
Sada je red na vas. Napišite svoje misli, komentare i pitanja.
Ovu objavu možete pročitati i na drugim jezicima: Slovenski Engleski
Moglo bi vas zanimati
13 komentara
Marija
1. Pažljivo razmotrite sigurnost u izjavu “svijest postoji”. Je li to doista nešto u što NE MOŽETE sumnjati?
Zavest obstaja.
V zavesti obstajajo misli.
Obstoj zavesti, uma in misli.
Temeljni konsenz sodobne znanosti o neodvisnem obstoju materije nas vodi do nedokazljivega sklepa, da obstaja nekaj izven zavesti. Obstaja zavest in obstajajo misli o materiji, vendar to še ne pomeni, da materija dejansko obstaja. Domnevno neobstoječa materija pa ne more imeti samostojnega obstoja izven zavesti.
Pri uporabi Arhimedove točke viveke odkrivamo, da smo lahko gotovi glede obstoja misli, ne pa tudi glede obstoja tega o čemer so misli. Misli o hiši, avtu, drugi osebi… ne pomenijo da to dejansko tudi obstaja. Gotovi smo glede ideje in misli, ne pa tudi o tem kar te ideje domnevno predstavljajo. Prosto po Platonu: ideje so resnične, medtem ko so stvari iluzorne.
Viveka nas usmerja k analizi in dekonstrukciji konstruktov in pri tem uporablja najmočnejšo Arhimedovo točko. Odgovora ne sprejmemo kot resničnega, če v najmanjši možni meri dvomimo o njem.
To načelo je sicer zelo jasno, vendar ga v praksi ni tako lahko uporabiti.
Koncentriram se na vprašanje ali lahko najdem katerokoli točko dvoma v izjavo »zavest obstaja«. Ne najdem je. Prečiščevanje misli je dejansko zelo naporno in čutim, da bom potrebovala veliko vaje.
Sledim razgrajevanju in razčlenjevanju miselnih konstruktov v knjigi. Nekatere sklope moram prebrati tudi 2-3 krat, da lahko povežem celoten miselni tok. Vsakič, ko pridem do zaključka in razumevanja povedanega sem zalo zadovoljna.
Adrian
Um je rob navike. Kad ga suočimo s jasnoćom, najprije će se pobuniti. Često će ući u stanje “gognitivne disonance” – privremenog zastoja u kojem mu ništa nije jasno. 🙂 To su uobičajne pojave i zapravo su dobar znak.
Manca
Ko sem med branjem poglavja razmišljala o tem kar resnično vem, je bilo edino kar sem lahko zaključila da obstaja proces mišljenja. Descartesova izjava se mi je zdela malo sumljiva, ampak sama od sebe nisem mogla definirati, kje je šlo narobe. Ko sem prišla do izjave da ‘zavest obstaja’ se je kaos v mojem umu ob prebiranju, končno malo umiril ? Ko sem razmišljala o tej izjavi, sem začutila en tak občutek miru, ki izhaja iz nje. Ne, ne morem v to dvomiti – ker misli in zaznave ne morejo obstajati zunaj zavesti.
Ko sem kontemplirala svoja prepričanja, sem ugotovila, da je bila dolgo časa moja arhimedovska točka, da obstaja zunanji svet ločeno, kar je bil verjetno rezultat šolanja. V zadnjem času se je v iskanju sebe in raziskovanja duhovne poti ta točka spremenila v druge (npr. vse je energija), nazadnje pa tudi v Bog obstaja – preprosto zaradi izkušenj, ki sem jih lahko pojasnila le na tak način. No ampak zdaj že vem, da me tolmačenje izkušenj ne bo pripeljalo do resnice, je pa kar zabolelo, ko se je zrušilo tudi to prepričanje. Še bolj pa je naporno spoznanje, da se vedno znova vrtim v nekem krogu od enega prepričanja do drugega in se zelo trudim, da me znova ne potegne v nov vrtinec identifikacije. Predvsem pa me je ta proces razbijanja iluzij potegnil v en tak občutek nestabilnosti, kjer se mi zdi da nič ne vem ne za naprej, ne za nazaj.. Saj potem spet pride občutek miru nazaj (predvsem z meditacijo in jogo) z novimi spoznanji, ampak ob vsaki novi vaji/poglavju se morje spet razburka. Na začetku je bil proces še bolj ‘na easy’, zdaj se mi pa zdi da je vsaka nova vaja bolj intenzivna. Ali pa se samo iluzija bolj upira? ?
Adrian
Ovo zadnje. 🙂
Jožica
Če bi me to vprašanje vprašali brez branja knjige, ne bi znala odgovoriti. Tako pa, ko berem in berem in razmišljam se zavedam misli in te misli so od nekod prišle. Torej misli so v zavesti.
In v tej zavesti je že neka baza podatkov, ko se rodimo (za vsako osebo drugačna) in potem to bazo še dopolnjujemo skozi življenje glede na naše življenjske izkušnje in dojemanje le teh. In to bazo je treba potem očistiti. Očistiti vseh iluzij (vzorcev, prepričanj, nepravilnih zaznav, razlag,..). In potem si povezan s čisto zavestjo – z Absolutnim.
Ali prav razmišljam, ali povsem napačno?
In ideje, ki se rodijo v zavesti (od kje vsebina teh idej?). Je možno da je vsebina idej povezana s karmo vsakega človeka.
In ideje so resnične, torej kako se osvoboditi takih »slabih idej« (npr. strahov vseh oblik, jeze in podobno). Je odgovor ta, da sprejmeš te ideje, lažje je, kot boriti se proti njim.
Adrian
Malo si predaleko otišla, Jožice. 🙂 Prvo, pitanje je vezano uz sigurnost u izjavu “svijest postoji”. U svijesti nisu samo misli, što je vrlo lako utvrditi i pokazati (tu su, primjerice, osjećaji i percepcija).
Jesu li ili nisu misli, osjećaji i percepcije (te evntuano druge “pojave” u svijesti) istinite ili nisu je vrlo napredno pitanje na koje, očigledno je, ne možete odgovoriti u ovom trenutku. Prerano je. Nemate alate za tako nešto – niste ih otkrili. Zbog toga nisam to ni pitao, te preporučujem da se potencijalni student viveke time ni ne bavi dok ne bude spreman/na.
Svijest posoji, ne zato jer su u njoj misli i sve druge pojave, nego zato jer bez nje ne bi bilo ni tog pitanja. 🙂 Što gad da je sve ovo oko nas i sve ovo u nama, očigledno je da je potrebno postajanje svijesti da bismo o tome mislisli, osjećali to i saznavali. Svjesni smo – jedino u to možemo biti sigurni.
Sve ovo drugo je u ovom trenutku potpuno izvan našeg dohvata. Uzgred, ako se namjeravate osloboditi “slabih” ideja, viveka u tome neće pomoći ama baš ništa. Ona će pomoći da nestanu iluzorne ideje, a da li su to dobre ili su to loše, to ćete vidjeti tek kad otkrijete viveka skalpel koji razlikuje istinito od iluzornog.
Ova zadnja rečenica nas vraća na mumukšutu. Mumkušutu nije briga jel nešto dobro ili loše, jel koristi ili ne koristi. Mumukšuta je snažan unutarnji poriv prema istini.
Ljudi često pomiješaju taj poriv s drugim “duhovnim” motivima i namjerama koje žele ukloniti loše stvari iz našeg života i ostaviti one dobre. Dakle, da još jednom budem vrlo jasan u tom pogledu: dobro i loše nije predmet viveka analize. Istina i iluzija – to je ono čime se bavi viveka.
katja
Je dovolj le to, da vemo da zavest obstaja, da se zavedamo, mislimo, cutimo, da vse izhaja iz zavesti, ipd.? So misli interpretacija uma, le-te pa so ali iluzorne ali resnicne? Um je potem kot nekaksen racunalnik, ki vsebuje vse informacije in iz katerega prihajajo misli. Obstoj misli o necem in (ne)obstoj necesa, ki je ustvarjeno na podlagi konstruktov- zapis, ki dobro razlozi kaj je misel in kako se iz nepreciscenega uma ustvarja predstava o necem iluzornem.
Hvala za razlago trenutka, ko pride do upora uma, in da je to “kar normalno”?
Hvala.
Adrian
Da budemo još jasniji u vezi Arhimedovske točke viveke, zapitajte se možete li ukazati na nešto što NIJE u svijesti? Katja, može li se to? Ako se može, eto, neka netko napiše nešto što sigurno i bez bilo kakve sumnje nije u svijesti.
S obzirom da znam da ljudi pročitaju i naizgled razumiju argumentaciju iza Arhimedovske točke viveke, ali zapravo im ona ne dođe onako do kostiju, ne osjete ju u potpunosti i NE uviđaju sve njene posljedice, ovo je dobra vježba za osvješćivanje. Dakle, neka mi netko pokuša napisati nešto što NIJE u svijesti.
katja
Adrian, hvala za dodatno razlago. Sedaj se mi je “posvetilo”?.
Odgovor je NE, seveda ne obstaja nekaj kar ni v zavesti.
Hvala.
Gregor
A lahko pojasnite izjavo iz knjige “But we know one more thing for sure: thoughts exist in that consciousness”. Zakaj lahko privzamemo to kot znanje? Zakaj ne moremo podvomiti v to, da zavest samo je in da so misli objekt, ki jih zavest percepira (torej da misli ne obstajajo znotraj tej zavesti)? Tega seveda ne morem dokazati, ampak po prvem principu je izjava iz knjige nekaj, kar se ne da sprejeti kot Arhimedova točka.
Podobno mi ni jasna trditev “On the other hand, the existence of the mind as a part of consciousness is sure knowledge,…”. Um dojemam kot nekaj kar lahko opazujem, objekt, in kot tak ne vem zakaj bi moral biti del zavesti. Enako kot moje telo ni del moje zavesti.
Trditev, da vse obstaja samo znotraj zavesti zame ni Arhimedova točka. Če bi bilo v to nemogoče dvomiti, nebi obstaja nobena dualistična duhovna šola. Zame je avtomobil, hiša in moje telo nekaj kar lahko percepiram. Lahko sicer verjamem, da obstajajo samo v zavesti, ampak mi je nemogoče to privzeti kot Arhimedovo točko. Čisto realna možnost je, da obstajajo izven nje in da jih zavest samo zaznava.
Adrian
“A lahko pojasnite izjavo iz knjige “But we know one more thing for sure: thoughts exist in that consciousness”. Zakaj lahko privzamemo to kot znanje? Zakaj ne moremo podvomiti v to, da zavest samo je in da so misli objekt, ki jih zavest percepira (torej da misli ne obstajajo znotraj tej zavesti)?”
Misli ne mogu biti nigdje drugdje nego unutar svijesti – kretanje svijesti je praktično definicija misli. Čak i ako su za neki um (vaš) misli objekti, a ne proizvod vašeg uma (što je naravno moguće), one su i dalje unutar svijesti.
“Podobno mi ni jasna trditev “On the other hand, the existence of the mind as a part of consciousness is sure knowledge,…”. Um dojemam kot nekaj kar lahko opazujem, objekt, in kot tak ne vem zakaj bi moral biti del zavesti.”
Vrijedi isto objašnjenje kao i za misli. Um je dio svijesti, ne može biti nešto drugo jer tada prestaje biti um.
Nadalje, čak i da (neki) um bude objekt za vas, TKO JE TAJ koji percipira taj objekt? Čime taj netko misli o tom objektu, ako ne umom? Ne možete se odvojiti od uma i reći “da ga percipirate kao objekt”. Odnosno možete, ali ste se stavili u šizofrenu situaciju u kojoj umjetno stvorneni dio uma promatra drugi njegov umjetno stvoreni dio.
“Enako kot moje telo ni del moje zavesti.”
To ne možete dokazati jer sve što imate i što ćete uvijek imati je samo vaša percepcija tijela (što je još uvijek u vašoj svijesti). A čak i da se dopusti mogućnost da nije u vašoj svijesti (što je u redu, ta mogućnost postoji) u tom slučaju postoji razlika između uma i tijela. Um je i dalje u svijesti, a tijelo je (navodno) napravljeno od materije.
“Trditev, da vse obstaja samo znotraj zavesti zame ni Arhimedova točka.”
🙂 Ni za mene. Kao što je jasno napisano, arhimedovska točka je postojanje svijesti, ili izraženo izjavno: “Svijest postoji”. U to ne možemo sumnjati.
“Če bi bilo v to nemogoče dvomiti, nebi obstaja nobena dualistična duhovna šola. Zame je avtomobil, hiša in moje telo nekaj kar lahko percepiram. Lahko sicer verjamem, da obstajajo samo v zavesti, ampak mi je nemogoče to privzeti kot Arhimedovo točko. Čisto realna možnost je, da obstajajo izven nje in da jih zavest samo zaznava.”
Da, to jest tako. Zato “sve postoji u svijesti” nije arhimedovska točka. To nije nigdje napisano – pogrešno ste shvatili. Pročitajte ponovo to poglavlje.
“Sve postoji u svijesti” je nešto u što možete sumnjati, ali na posljetku, kao što ste napisali, ne možete dokazati suprotno. A kad se nešto ne može dokazati… za viveku to postaje bespredmetno. Samo fantazija koje služi za zabavu i špekulacije; potencijalna mogućnost bez stvarne praktične primjene.
Gregor
– Kolikor sem uspel razumeti, Vivekanandina šola, ki uči po principih Advaita Vedante, uči, da misli in um niso del zavesti, ampak se smatrajo kot objekt, ki ga zavest dojema. Primer videa, kjer govorijo o tem: https://youtu.be/0hhYM96XmPg?t=1135
Tudi intuitivno bi lahko gledal na misli kot na proces, ki se dogaja v mojih možganih. Na drugi strani zavest nebi omejeval na nekaj, kar se nahaja v možganih in je nekaj kar lahko opazuje misli, čustva in okolico.
Ne glede na to, ali je moje razmišljanje pravilno ali ne, še vedno ne vem zakaj bi lahko smatrali to, da so misli del zavesti kot Arhimedovo točko zgolj ker “ne vidimo kje bi lahko misli sploh bile, če ne znotraj zavesti”. To mi spada v področje “Something you don’t doubt it”, ne pa v področje “Something we can not doubt”. To v kar ne morem dvomit je samo to, da misli obstajajo.
– Moj komentar glede na to, da “vse obstaja samo znotraj zavesti” se ni nanašal na poglavje, ampak na vaš odgovor Katji, naj poskušamo pokazat na nekaj kar je izven zavesti. Napačno sem ga razumel kot trditev, da je vse samo znotraj zavesti. Kolikor razumem ste želeli samo reči, da za nobeno stvar ne moremo dokazat ali obstaja samo znotraj zavesti ali pa zunaj nje. Sem to prav razumel?
Hvala vnaprej za vaše odgovore!
Adrian
Gregor: “Kolikor sem uspel razumeti, Vivekanandina šola, ki uči po principih Advaita Vedante…”
Ne mogu komentirati što i kako podučavaju druge škole. Nadam se da zabuna nije oko pojma “viveka” i imena Vivekananda. 🙂 To dvoje nema veze jedno s drugim.
To ćemo dakle staviti na stranu. Važno je razmišljati zdravim razumom. Misli mogu i ne moraju biti objekti, ali čak i ako jesu objekti koje um nekako “hvata”, a ne stvara, one su i dalje u području svijesti. Jer ako nisu, gdje su onda? Um nema drugog načina nego da djeluje unutar svijesti. Za bilo što drugo, što bi dolazilo iz pretpostavljenog svijeta “tamo vani”, trebala bi mu osjetila. Ukoliko ne koristi osjetila, nego misli misli (to mu je posao, to um radi), zaključak je neizbježan: misli su unutar svijesti, a ne izvan nje.
“Ne glede na to, ali je moje razmišljanje pravilno ali ne, še vedno ne vem zakaj bi lahko smatrali to, da so misli del zavesti kot Arhimedovo točko zgolj ker “ne vidimo kje bi lahko misli sploh bile, če ne znotraj zavesti”. To mi spada v področje “Something you don’t doubt it”, ne pa v področje “Something we can not doubt”. To v kar ne morem dvomit je samo to, da misli obstajajo.”
Što se tiče polazne (arhimedovske) točke, opna glasi jedino “svijest postoji”.
A ovo drugo, ok… Hajde probaj opisati situaciju u kojoj misli nisu dio svijesti. Dakle, probaj teoretski zamisliti što su onda misli? Materijalni objekti? Elektromagnetsko zračenje? Ni jedna od te dvije mogućnosti neće proći jer um nema senzore za to. A ipak je sposoban misliti bez njih. Neka treća ili četvrta teoretska mogućnost?
“Moj komentar glede na to, da “vse obstaja samo znotraj zavesti” se ni nanašal na poglavje, ampak na vaš odgovor Katji, naj poskušamo pokazat na nekaj kar je izven zavesti. Napačno sem ga razumel kot trditev, da je vse samo znotraj zavesti. Kolikor razumem ste želeli samo reči, da za nobeno stvar ne moremo dokazat ali obstaja samo znotraj zavesti ali pa zunaj nje. Sem to prav razumel?”
Da, to je bilo tako mišljeno.
Iako, viveka može dokazati da je sve unutar svijesti. 🙂 Međutim, taj dokaz je kompleksan i može se izvesti tek nakon svladavanja uvida i dokaza koji proizlaze iz preispitivanja tmeljnih načela viveka.
Budući da to zahtjeva neko vrijeme i vještinu, za sada ostavljam to na činjenici da nema dokaza da bilo koja stvar postoji izvan svijesti.
“Hvala vnaprej za vaše odgovore!”
Hvala na dobrim pitanjima.