Viveka razgovori – 5. vježba
Podsjetnik: članak/poglavlje je tokeniziran, a to znači da možete postati vlasnik njegovog “spisateljskog NFT-a”!
Izdvojene zamisli
Nakon što sam ispričao osobnu piču o “ubojstvu” mog Gurua, u ovom poglavlju objašnjavam zašto je cijela zamisao o prenošenju znanja s jedne osobe na drugu u najmanju ruku sumnjiva. Tradicija tvrdi da tome nema alternative. Čak i Vivekachudamani posvećuje dosta riječi potrebi za Guruom. Za to postoje dva objašnjenja. Prvo je sumnjivo autorstvo i moguće kasnije ispravke originalnog teksta, a drugo je potreba za zadovoljavanjem društvene strukture (religioznih institucija) u vrijeme kad je Adi Shankara izlagao svoje revolucionarne zamisli.
S druge strane, ideja da se svo znanje nalazi u svijesti, dostupno svakom tko je dovoljno hrabar gledati u tom smjeru, snažno je naglašena u Vivekachudamaniju. U čast tome, kao moto knjige preuzeo sam anegdotu iz knjige „Razgovori s Ramanom Maharishijem“.
Ponovit ću je ovdje:
Što je s vodstvom učitelja, Gurua? Je li to neophodno?
Da, ali vrhunski Guru je unutra.
Kako mogu doći do tog unutarnjeg učitelja?
Ne moraš. Unutarnji Guru je već unutra.
Ali, ja želim vodstvo vidljivog Gurua!
Vidljivi Guru kaže da je on već unutra.
U poglavlju sam čak nadopunio tu priči zamišljenom scenom u kojem se Ramana s naporom bavi ljudima indoktirniranim idejom Gurua – nekog tko će ih prenijeti na „drugu obalu“ gdje će biti osloođeni. (Priznajem, ta je priča nadahnute osobnim iskustvom.)
Da napišem to kratko i jasno: to se neće dogoditi. Nikad se ne događa. Nemoguće je, ali ljudi u to žele vjerovati. Lakše im je ostati u iuziji. Oni zapravo ne žele tamo, na drugu stranu. Žele udobnost “znanja” da će se netko za njih pobrinuti.
Ako ste upali u zamku vjerovanja u Gurua, mrat ćete ga “ubiti” (kao što sam to ja učinio). Nije to baš lako. Štoviše, moglo bi se pokazati da je to najteža stvar koju ste učinili u životu. Nije li bolje odmah shvatiti da je jedini Guru kojeg ćete ikada trebati već unutar vas?
Završit ću ovaj sažetak citatom iz Vivekachudamania, 477.
taṭasthitā bodhayanti guravaḥ śrutayo yathā |
prajñayaiva taredvidvānīśvarānugṛhītayā
Majstori, kao i spisi, poučavaju ostajući na obali. Učeni čovjek mora prijeći na drugu stranu svojim vlastitim snagama poduprijet prirodnim tijekom stvari.
Pitanja za razmišljanje
- Razumijete li razliku između učitelja ili vodiča i tradicionalne zamisli o Guruu?
- Vjerujete li da je prosvjetljenje iskustvo koje vam netko može dati svojim prisustvom, savjetom ili tehnikom?
- Živite li ili ste živjeli u uvjerenju da imate svog vlastitog Gurua – osobu koja će se svojom milošću pobrinuti za vaše prosvjetljenje?
- Kako razumijete budističku izreku da, ako sretnete Budhu na putu, morate ga ubiti?
Sada je red na vas. Napišite svoje misli, komentare i pitanja.
Ovu objavu možete pročitati i na drugim jezicima: Slovenski Engleski
Moglo bi vas zanimati
8 komentara
Nea
Vjerojatno smo svi mi koji tražimo istinu već odradili svoje traženje gurua, doživjeli razočarenje, a i na kraju odustali od te ideje pa sad tražimo odgovore u sebi, ali i dalje tražimo neke smjernice i putokaze. I evo neki smo sad ovdje 🙂
Je li prosvjetljenje dio evolucije ljudskog bića, hoće li kad tad svi autopiloti prestati raditi?
Adrian
Prosvjetljenje je sudbina svakog svjesnog bića. Autopiloti svako malo prestanu raditi, ali većinu ljudi pri tom uhvati panika, imaju osjećaj da se sve ruši i brzo ih – i sretno – vrate natrag u funkciju. 🙂
Marija
1. Razumijete li razliku između učitelja ili vodiča i tradicionalne zamisli o Guruu?
Da razumem. Učitelj nam posreduje znanje, vendar dejanje mora nerediti vsak sam. Od guruja pa se pričakoje, da nas bo popeljal do izkušnje – torej zunanja intervencija.
To me spominja na zgodbo o Butalcih (iz SLO literature, malo posebni prebivalci izmišljenih Butal). Namreč župan je dal svojega sina v uk kovaču, vendar je rekel naj se sine preveč ne trudil z vihtenjem kladiva. Njegovo učenje je potekalo tako, da je samo gledal kaj dela mojster kovač. Ko je po 3 letih “učenja” prišel domov in hotel v praksi pokazati kaj se je naučil, seveda iz tega ni bilo nič.
2. Vjerujete li da je prosvjetljenje iskustvo koje vam netko može dati svojim prisustvom, savjetom ili tehnikom?
Ne, razumem, da lahko do tega prida samo vsak zase – to je kot skok v vodo – moraš skočiti in biti moker.
3. Živite li ili ste živjeli u uvjerenju da imate svog vlastitog Gurua – osobu koja će se svojom milošću pobrinuti za vaše prosvjetljenje?
Ko dobro razmislim, sem v mlajših letih verjela in upala, da lahko nekdo drug s posebno milostjo razsveli moje življenje, reši problem in pokaže pot. Tudi če sem kdaj iskala Guruja, ga nisem nikoli našla.
4. Kako razumijete budističku izreku da, ako sretnete Budhu na putu, morate ga ubiti?
V kolikor bi se mi zdelo, da sem srečala Budho, bi to pomenilo, da sem se vrnila k staremu vzorcu iskanja rešitve izven sebe. Torej simbolično je treba tako idejo ubiti.
Manca
1. Kolikor razumem, je tradicionalna misel o Guruju povezana s tem, da samo preko pomoči zunanjega Guruja lahko napredujemo do razsvetljenja. Učitelje smatram kot vse, ki predajajo neko znanje, na nas pa je potem, da to preizkusimo in usvojimo. V tem kontekstu se mi zdi nekako koristno, da učitelji obstajajo. Iz lastnih opažanj odkrivam, da sicer ljudje imamo sposobnost da do znanja pridemo tudi sami, ampak nekateri to zmorejo hitreje, nekateri počasneje. Učitelji nam lahko pomagajo, tako da pokažejo neko tehniko/znanje, ne bodo pa ničesar naredili namesto nas. In vedno je nevarnost da v sebi to znanje ‘pokvarimo’ z lastnimi projekcijami.
2. Ne, polagati lastno moč v roke drugega še nikoli ni prineslo nič dobrega.
3. Ha, ta lekcija je bila trenutno zame ena najbolj bolečih, ker sem ravno pred kratkim mislila, da sem takega guruja tudi našla. In sem bila pripravljena dati sebe in vse, se prepustiti v tujo moč. V bistvu mi je zdaj res smešno kako me je po ‘naključju’ najprej našel prav ta zapis o mrtvem guruju. In me je tako streznil, da sem se odločila iti od začetka raziskovati moč viveke ?
Najbolj me je pa nasmejal zapis naj vas ne poskušam guruizirati. V bistvu sem se dolgo časa trudila prav to, problem je v tem da kadarkoli berem vaše zapise/knjige, sem na koncu vedno kar malo jezna in razdražena, ker mi uničujejo vse moje lepe iluzije ?
4. Zdaj razumem da, če srečam Budo/Guruja je to samo še ena preizkušnja, da zavržem svojo moč in padem nazaj v objem iluzije.
Adrian
“Problem je v tem da kadarkoli berem vaše zapise/knjige, sem na koncu vedno kar malo jezna in razdražena, ker mi uničujejo vse moje lepe iluzije.”
Hvala Manca! Ovo je jedno od najboljih priznanja koje sma mogao dobiti! 🙂
Jožica
Moje duhovno iskanje se je začelo zato, ker je bilo v meni veliko nemira oziroma strahov. Iskala sem nekoga, ki bi mi rešil teh »tegob«. Torej nekdo, ki ima znanje in izkušnje, kako se osvoboditi teh težav. Tako nekako se je začelo moje duhovno iskanje.
In seveda sem našla učitelja, ki mi je pomagal z nekaterimi tehnikami in nasveti. Ampak. Osvoboditev ni bila dokončna in ko greš enkrat » v tako šolo« se odpirajo vedno nova vprašanja, novi učitelji in piješ znanje iz teh virov.
In tako sem iskala dalje in sem prišla do knjig Izničenje faktorja karme in Viveke. Tu se je pri meni pojavilo še eno veliko razočaranje. V veliko stvari v katere sem verjela in se jih naučila na duhovni poti so bili kar naenkrat označeni kot iluzija.
Ufffffffffff. Česa se sedaj oprijeti, kako živeti. Se samo predati in zaupati v življenje?
Adrian
“Se samo predati in zaupati v življenje?”
To neće pomoći. Mnogi ljudi se predaju i vjeruju u življenje (to jest u ono što misle da je življenje, u svoje uvjerenje, dakle). Odgovor je jednostoavan i izravan: ukloniti iluziju, tako da više nema sumnje u to što jest, a što nije stvarnost.
katja
1 Ucitelj je tisti, ki vodi ucenca na poti do mokse, katero ucenec najde sam in se zanasa le nase, saj ima vse potrebno ze v sebi. Tradicija pa predstavi guruja kot nekoga zunaj nas, ki se mu je potrebno v popolnosti predati, mu slediti, verovati in misliti samo na njega.
2 Razsvetljenje ni izkusnja. Razsvetljenje pomeni vedeti (vidja) in to je 24/7. Izkusnja traja mogoce samo nekaj casa in potem se vedno ne vemo nic. Ne vemo niti kaj ta izkusnja je.
3 U bistvu ne, saj je vsak zase svoj guru. Ceprav se je na duhovnih delavnicah veliko govorilo o tem in sledilo dolocenemu guruju, nisem mogla sprejeti te ideje vecino casa. Res pa je, da v nekih trenutkih upas, da ti nekdo lahko pomaga, vendar hitro prides do zakljucka, da ce sam ne naredis nic, potem ti tudi nihce drug ne more pomagati.
Hvala, ker nam odkrivate pot do resnice.
4 Zanesti se moramo le nase in ne na kogarkoli zunaj nas, tako je mozno, da res pridemo do resnice.
Hvala.