Prvo pitanje: zavisi od definicije “naprednog”. Ako pod tim podrazumijevamo nekog tko je probao mnogo toga te zamijetio obrazac vjerovanja, stvaranja određene stvarnosti i iskustva, a zatim dolazak krize i razočaranja (dakle, obrazac koji se ponavlja na različite načine i u biti ne vodi nikuda), onda da – takva osoba je “napredna” i spremnija za dekonstrukciju iluzije.

Drugo pitanje: ne, osobe u potrazi za Bogom nisu spremne za dekonstrukciju iluzije. One su povjerovale u nešto što ne znaju i time pokrenule snagu uma (Mayinu snagu, snagu iluzije) pomoću koje će svoju namjeru ostvariti, barem donekle, dok se iluzija ne raspadne. O problemu vjerovanja sam pisao u članku “Ubojstvo Budhe” – http://www.adriankezele.com/ubojstvo-budhe/

Da li su osobe koje su napredne na duhovnom putu ili u potrazi za Bogom prijemčljivije za dekonstrukciju iluzije?

Hi Sašo. Pitanja su na mjestu, kao i razmišljanje. No, budući da sve to izlazi iz okvira ovog članka, odgovorio sam ti na online seminaru “Uvod u dekonstrukciju iluzije”. Otiđi na 7. korak, drugi dio, ispod videa “Predavanje o slobodi”.

Adrian, imel bi dve vprašanji v povezavi s povedanim.

In sicer, če dosega svobode ni pogojevana, potem odpade tudi pogoj kot je npr. “karmični dolg” ali “odplačilo karmičnega dolga” – (kakršen koli že ta je)? Oziroma drugače, ali zmožnost za popolno izničenja faktorja karme ni odvisna od karmičnega dolga? Sam bi rekel, da je odgovor na dlani – da nikakor, nikakor ne more biti odvisno. Že zaradi same neodvisnosti slobode kot take. Ter seveda tu dejstva, da gre ravno za to, za popolno izničenje samega faktorja karme…Torej, kje imam dejansko problem – kot prvo imam problem, da ne vem…, da je morda vse moje razmišljanje spet zgolj neka iluzija…in glede tega se čudno počutim, ker nimam nobenega oprijema…

In potem še razmišljanje oziroma drugo vprašanje…če gre moje sklepanje morda v pravo smer, me zopet “pobije” naslednje vprašanje – kaj je potem “trigger” da do svobode po dekonstrukciji dejansko pride? Če je to npr. zmožnost dejanskega, popolnega izničenja faktorja karme potem sem spet postavil omejitev (Omejitev komu – samemu sebi??). In tako se spet vprašam ali je morda moje zgornje sklepanje napačno? Ali omejitev potem takem vendarle je – sem to npr. zgolj jaz in moja percepcija glede dolgov in zank…?

Ali pa je svoboda takšna, da je tudi po dekonstrukciji in neglede na njo, zgolj…svobodna. In je svobodna tudi v tem, da te “zadane” ali ne….

Jao, kot tole berem kar sem napisal se kar malo zgrozim kam se zabredel :-)) Morda je odgovor bistveno bolj enostaven:))

Hm… ne bih znao. 🙂 “Tamna materija” je izraz iz fizike, a na što se odnosi je predmet rasprave. Ne preporučujem miješanje s ovim. Što se tiče ostalog, zvuči poetski ali ne govori mnogo, tako da također ne znam što bih s tim.

Nije li to Ništavilo, Ništa koje je Sve, Izvor svega, Tamna materija ?

Želja za slobodom je možda osobni interes, ali ovdje je riječ o APSOLUTNOJ SLOBODI. To je nešto sasvim drugo. Preporučam pročitati “Uklanjanje faktora karme” gdje sam o tome pisao opširno i detaljno. Ovdje, kako je rečeno: “Nitko nikad nije zakoračio u apsolutnu slobodu zato što je to želio, a posebice ne zato što je vidio neki smisao za sebe.”

Ništa nije preduvijet za slobodu. Kad bi sloboda imala preduvjete bila bi – uvjetovana, uzročna, smislena, razumljiva. Moglo bi ju se posjedovati, upravljati njome, kontrolirati ju. A time bi, naravano, ona prestala biti – sloboda.

Apsolutna sloboda je zastrašujuća. Neshvatljivo ne-ljudska. Jedino što osoba u ljudskom stanju ili duhovnoj zrelosti može osjećati prema apsolutnoj slobodi je zbunjenost i strah. To nije i nikad neće biti nešto što se želi. To će uvijek biti ono prema čemu se neizbježno ide, ali se čini sve samo da se tamo ne stigne.