Komentari na: Tko ti?

Autor: katja

katja — Mon, 22 Aug 2022 20:16:01 +0000

1 Odgovor je ne vem – “se mi ne sanja”?.
Ko poznas odgovor si verjetno v koncni fazi procesa dekonstrukcije iluzije?
2 Razumem in mi je jasno, da se bo potrebno vse nauceno od-uciti in da mora do resnicnega znanja priti vsak sam. Ce se ne bi nic naucili, se tudi ne bi mogli identificirati z npr. izobrazbo, nazivom ipd.
3 Je to zaradi tega, ker v blazenosti ni vklopljen um, da bi razlocili resnico od ne-resnice? Pomeni, da se da v resnici ugotoviti, od kje pridejo ti obcutki, izkusnje? Verjetno, ker potem veš?.
Hvala.

Autor: Adrian

Adrian — Tue, 02 Aug 2022 07:54:37 +0000

Kao odgovor za Anonimno.

Dva komentara, čisto radi dodatog razjašnjenja.

“Obenem pa mislim, da mi znanje in izkušnje pomagajo, da lahko uživam v neki stvari, ki jo počnem. Npr. v poučevanju.”

Ok, ali to je primjer “problema” istaknutog u trećem pitanju. 🙂 Uživanje je jedna stvar, istina je druga stvar. Čovjek, kao osoba, pojedinac, teži uživanju (većoj sreći, aktivaciji anandamajakoše). Čovjek kao svjesno biće teži istini. Te dvije sile se javljaju ispremiješano, u raznim omjerima, sve dok mumukšuta ne prevlada i odbojnost prema iluziji postane toliko velika da težnja prema sreći nema više glavnu ulogu.

To je važno razumjeti jer ljudi ponekad naivno krenu u smjeru “otkrivanja istine” (jer zvuči dobro, zvuči kao nešto što bi trebalo napraviti), dok u biti samo žele biti sretniji, zadovoljniji i uspješniji.

“Zdi se mi pomembno, da pa pri tem, ker čutim, da nekaj znam narediti, ne dvigujem ega, ampak samo preprosto uživam v delovanju.”

Ovo je zanimljiva izjava. Vrlo je česta u duhovnim krugovima, iako – bez uvrede, ništa osobno – predstavlja čistu besmislicu. TKO je taj koji “ne diže ego”? Neki drugi ego? 🙂 Ima ih dva? Ili možda više? 🙂

Naravno, nema ih. Ima samo jedan. I taj jedan kaže da, eto, neće se uzdizati, da bi ispao plemenit u svojim vlastitim očima.

To je stara igra koji ego uspješno provodi od kad je svijeta i vijeka (i takozvane duhovnosti).

Suptilna je, tako da osoba najčešće iz dobrih namjera prihvaća neka načela ponašanja (što nije loše za suživot s drugim ljudima i vlastiti osjećaj da “nešto radimo”). Kao takva je dio onh nevidljivih zamki Maye kojima je ispunila područje duhovnosti.

Autor: Anonimno

Anonimno — Mon, 01 Aug 2022 21:11:11 +0000

1.Koji vam odgovor prvi pada na um nakon što čujete pitanje “Tko si ti?”?
Lahko se identificiram kot ženska, kot mati kot, žena kot učiteljica v osnovni šoli. Ampak tukaj je tudi še ves moj miselni svet. Sem to kar mislim? Če so moje misli svetle, sem tudi jaz svetla oseba, če so misli temen(če imam strahove ali jezo), je v meni temen pol. Kdo sem potem. In kdo sem takrat ko je moj um miren in vanj prodre misel za katero menim, da ni moja. To je kakšna dobra misel. Sem takrat za sekundico bližje temu, kar v resnici sem. Sem takrat povezana z neko višjo inteligenco.
2. Razumijete li da sve što mislite da znate a naučili ste na uobičajeni način samo povećava snagu “tijela od znanja” i povećava poistovjećivanje?
Ja se strinjam. Obenem pa mislim, da mi znanje in izkušnje pomagajo, da lahko uživam v neki stvari, ki jo počnem. Npr. v poučevanju. Zdi se mi pomembno, da pa pri tem, ker čutim, da nekaj znam narediti, ne dvigujem ega, ampak samo preprosto uživam v delovanju.
3.Što mislite o tvrdnji da poistovjećivanje s “tijelom od blaženstva” predstavlja vrhunsku i najveću moć Maye, iluzije?
Če ne bi prebrala tega v knjigi in bi doživela takšno blaženost, bi verjetno kar prekipevala od sreče, saj bi mislila, to je prosvetljenje. Tako pa, ja, dobro je, da sedaj to vem.

Autor: Adrian

Adrian — Thu, 28 Jul 2022 18:01:39 +0000

Kao odgovor za Manca.

“Ali niso ti podatki/znanja na nek način lahko koristni pri uresničevanju dharme in pri integraciji v svet? Potem ko dojamemo da niso Resnica? Ali so čisto brez vrednosti?”

Ako ispadnu da nisu istiniti, oni će i dalje imati neku vrijednost. Otprilike onakvu kakvu priča o Djedu Mrazu (Dedek Božiček slovenski, čini mi se 🙂 ) ima za djecu. Ne može se reći da je to bezvrijedno. A opet, jednom kad shvatiš da je iluzija ne možeš natrag i ponovo povjerovati da nije.

Ali, još uvijek ne znamo je li to istinito ili nije, zar ne? 🙂 U biti, u ovoj fazi, student viveke treba samo zadržati otvoreni um: štogod da se pokaže istinitim, super. Štogod da se pokaže iluzornim, opet super.

Autor: Manca

Manca — Thu, 28 Jul 2022 17:13:18 +0000

1. Najbolj všečen odgovor bi mi bil Manca in vse izkušnje povezane z mojim življenjem do sedaj. Najbolj iskren odgovor pa – ne vem. In ali se to sploh da opisati z besedami? Kaj sploh postane jezik pogovora onkraj iluzije?
2. Ja, to kar dobro razumem. Preko vseh tej vaj viveke se velikokrat spomnim na kake stare preproste ljudi. Ki niso bili vsak dan obkroženi s poplavo podatkov o tem in onem, ki niso naredili univerz, ampak iz njihovih ust so lahko prišle največje modrosti.
Vseeno me muči vprašanje kako potem vzpostaviti odnos do vsega kar sem do zdaj nabrala. Ali niso ti podatki/znanja na nek način lahko koristni pri uresničevanju dharme in pri integraciji v svet? Potem ko dojamemo da niso Resnica? Ali so čisto brez vrednosti?
3. Glede na to da današnja duhovnost vabi ravno z obljubami, da bomo doživeli takšna radostna stanja zavesti, si mislim da veliko ljudi v iskanju mokše pade ravno v to zadnjo iluzijo. Oziroma mislijo da je to njihov cilj. Predstavljam si, da je ta moč poistovetenja približno enako močna kot poistovetenje s fizičnim telesom. Je pa vsaj bolj prijetno? ?

Autor: Marija

Marija — Wed, 20 Jul 2022 14:14:43 +0000

1. Koji vam odgovor prvi pada na um nakon što čujete pitanje “Tko si ti?”?
Brez povezanost s študijem viveke bi brez dvoma odgovorila z imenom in priimkom.

2. Razumijete li da sve što mislite da znate a naučili ste na uobičajeni način samo povećava snagu “tijela od znanja” i povećava poistovjećivanje?
Ja v vsakodnevnih situacijah v bistvu skoraj vedno izhajamo iz že naučenega – sprejetih miselnih vzorcev in zkoreninjenih prepričanj.

3. Što mislite o tvrdnji da poistovjećivanje s “tijelom od blaženstva” predstavlja vrhunsku i najveću moć Maye, iluzije?
Poistovetenje z anandamajakošo je zelo prijetno, sicer dosegljivo samo v višjih stanjih zavesti. Naravnost želimo si bivati v telesu blaženosti. Ta izkušnja pa lahko da lažni občutek razsvetljenja in zato je najnevarnejša past Maye – iluzija.

Autor: Marita

Marita — Wed, 06 Jul 2022 14:01:56 +0000

1.Tko sam? Sve sam i ništa sam
2.Da razumijem 🙂
3. Svako poistovjećivanje je takvo nešto mi govori