Iskoristit ću ovu priliku da vam ukažem da još neke od značajki viveka metodologije.

“Predvsem sem veliko razmišljala o namenu svojega obstoja, “zakaj sem tukaj?” , o vprašanjih ali je božansko res ločeno ali je pravzaprav v meni in v vsakem bitju, v vsem kar nas obdaja.”

Prvo pitanje je prirodno, ali se na njega ne može odgovoriti razmišljanjem već djelovanjem.

Što se tiče drugog pitanja, one je u početku nepotrebno jer bez osnovnih odgovora, u ovom trenutku možete samo vjerovati u jedno ili drugo, nikako ne znati da jest tako.

I sad slijedi najčešća “pogreška uma” – stvaranje dodatnih pretpostavki nakon jedne nepotvrđene:

“Če je tako, potem je logičen zaključek, da imamo zelo zastrt pogled in od tega ni več daleč sklep, da živim/živimo v iluziji.”

“Ako je tako, onda…” je viveka postupak koji može slijediti jedino kad je prva premisa sto posto sigurna (bez mogućnosti sumnje, prema arhimedovskoj točki – vidi kasnije vježbe).

U osnovi, ni jedan zaključak nakon ovoga nije valjan.

“Ali menite, da lahko vsakdo, ki se primerno potrudi pride do take izkušnje?”

Da, naravno. Uz dobru metodologiju, svatko. Problem je u tome što se 99,99% našega “znanja” oslanja na pretpostavke. Praktično sve što smo naučili, sve što mislimo da znamo, počinje se rušiti kad se upotrijebi prava metodologija. Većini judi je to teško gledati i izdrćžati, pa ili odustanu ili pobjegnu u poricanje. Zbog toga je prava potraga rijetka. Nema baš mngo onih koji se “primerno potrude”. 🙂

Razmišljanje o dejanski naravi stvari in ali je to kar vidim iluzija se mi najpogosteje poraja v zvezi z vprašanjem misterija smrti.

Moj odgovor, reakcija na vprašanje “kaj pa če” je iskanje znanja. Tako sem prišla do vaših knjig in seminarjev. Vztopna točka je bil tečaj IM – dejansko najboljša možna. Seveda pa znanje, ki ni podprto z izkušnjo, ne prepriča dokončno. Iščem torej in trudim se, da bi prišla do izkušnje o resnični naravi stvar. Ali menite, da lahko vsakdo, ki se primerno potrudi pride do take izkušnje?

Nažalost, moguće je. Ali nemojte odmah skliznuti u “bila je iluzija”. Moguće je da je bila. Ne znamo.
Tragedija suvremene duhovnosti (u smislu da podržava iluziju) je u tome što je usmjerena na iskustvo. Nad svako iskustvo se može staviti upitnik. Ljudi obično biježe od tih upitnika, uvjeravajući sami sebe da je sve u redu. Međutim, ako smo iskreni, “uvidi u zarobljeništvo” s vremenom postaju sve češći.
Takve misli mogu biti uznemirujuće (ne samo da mogu nego i moraju), ali u konačnici one su jedina prava početna točka na putu prema istini.